Avio karte Brisel

Brisel je maleni grad u kome zvanično živi oko milion stanovnika.
Brisel, čije ime potiče od staroholandske rečenice koja u bukvalnom prevodu znači „dom u močvari“, danas je nezvanični glavni grad Evropske unije. Sedište je brojnih međunarodnih organizacija i institucija i u njemu živi najviše diplomata u Evropi.
Za razliku od Pariza, Barselone, Beča ili Londona, Brisel možete obići mnogo brže, ali vas svakako neće ostaviti ravnodušnim.

Klima

Brisel je grad koji je idealan za posete u bilo koje doba u toku godine. Možda je za nijansu više turista u periodu od maja do septembra, jer je tada vreme najprijatnije, zahvaljujući povoljnoj klimi. Period od decembra do februara je najhladiniji, i tada je Brisel znatno tiši u odnosu na ostala godišnja doba. Brisel ima vlažnu, umerenu i primorsku klimu, a veliki uticaj na nju ima blizina Atlantskog okeana, kao i obližnja močvarna područja. Najtopliji meseci su jul i avgust, prosečna temperatura tada je oko 17 C, a najhladniji je januar sa temperaturom od oko 2 C. Prosečna godišnja temperatura je 9 C. Kišovitih dana u Briselu je oko 200.

Jezik

U Briselu se govorilo samo holandskim jezikom, ali kada je osnovana Kraljevina Belgija (1830. godine), Brisel postaje višejezični grad, a jezik većine stanovnika – francuski. Belgija sada ima tri zvanična jezika, a to su: holandski, nemački i francuski. Holandski jezik je službeni, primarni (belgijski) i njime govori oko 60 % stanovnika. Iako je model ovog holandskog jezika identičan onome kojim se govori u Holandiji, ipak se često naziva „flamanski“. Holandski „ruku pod ruku“ sa francuskim jezikom, zvanični su jezik Brisela. Brojnim holandskim dijalektima govori se u Belgiji, a to su: barbantian, zapadni flamanski, istočni flamanski i limburgiš. Barbantian dijalekat je pod velikim uticajem francuskim, pa je govornika ovog dijalekta znatno manje. Francuski govori oko 40 % stanovnika, to je službeni jezik francuske zajednice (belgijski francuski razlikuje se od pariskog francuskog po rečniku, izgovoru, semantici), dominantan je jezik Valonije, a dosta se govori i u Briselu. Nemački jezik u Belgiji govori manje od 1 % stanovništva.

Atrakcije

Brisel je grad koji će vas zadiviti svojom ponudom, različitim arhitektonskim stilovima, srednjovekovnim i modernim zgradama, gotičkim katedralama i crkvama, koje stoje jedna do druge. Ovo je grad kontrasta, grad u čijem vlasništvu se nalazi dugačak spisak onoga što bi trebalo videti, obići i posetiti. Ovaj prelepi grad centar je belgijske mode, umetnosti i kulture.

Grand Place (Grote Markt)
Kada se nađete na ovom drevnom mestu, naći ćete se „oči u oči“ sa bogatom istorijom Brisela. Kročićete na jedan od najlepših trgova Evrope, gde dominira arhitektura karakteristična po stilovima iz perioda gotike, baroka i francuskog stila Luja XIV. Ono što ulice koje okružuju ovaj trg otkrivaju, jeste to da je u dalekoj istoriji ovde bilo tržište na kome se prodavala hrana – sve ulice oko ovog trga imaju upravo takva imena: Poulet (piletina), Herbes (lekovito bilje), Fromage (sir)...

Fontana Manneken Pis
Ovo je fontana koja prikazuje dečaka kako mokri. Bronzani kip ovog dečaka visok je 61 cm, urađen je 1619. godine, ali sadašnji kip je kopija originala i datira iz 1965. godine. Nekoliko legendi kruži gradom o ovoj statui, a tiču se njenog nastanka: jedna govori o tome da je turista izgubio u gradu svog sina, a nakon što su mu meštani pomogli da ga pronađe, on im je poklonio ovu statuu, a druga govori o tome da je ovaj dečak bio špijun za vreme opsade grada, i da je postavio smicalicu da se bombarduje grad mokrenjem na eksploziv. Interesantno je što kip ovog dečaka ima i garderobu za svaku priliku.

Atomium
103 m visoko struktura izgrađena sa Svetsku izložbu 1958. godine. Ova čelično-aluminijumska konstrukcija predstavlja devet atoma jednog alfa-gvozdenog kristala. Kugle su spojene cevima, kroz koje možete proći i doći do sobe gde se nalazi stalna izložba koja prikazuje dobronamerno korišćenje atomske energije. Lift vas može odvesti do najviše kugle, gde se nalazi fini restoran, a odatle se pruža i neverovatan pogled na grad. Danas je ovo najposećenija atrakcija Brisela.

Park Mini-Evropa
gde možete videti makete poznatih evropskih građevina. Preko 350 evropskih znamenitosti smešteno je u ovom parkiću, a one su oko 25 puta manje u odnosu na svoju prirodnu veličinu. makete su napravljene da izdrže sve vremenske prilike. Neki od modela imaju i pokretne delove.

Izleti

Voleli ste da čitate bajke? Možda dete koje čuvate u sebi voli da takve priče čita i sada? Verovatno ste zamišljali kako biste vi izgledali igrajući valcer na balu koji se održava u prostranim salonima velikih zamkova... Možda ste na trenutak poželeli da ste princ/princeza i da šetate zelenim parkovima, ljuljate se na velikim ljuljaškama, uživate u mirisu očuvanog cveća. Ukoliko vam je to u nekom periodu života prošlo kroz glavu, onda su Brisel i njeno okruženje pravi izbor za vas. Jer, broj zamkova i parkova koji se tu nalaze, ne postoji više nigde u svetu. Obiđite neki od njih, odvojite se na trenutak od stvarnosti, dozvolite da vas očara tajnovitost zamka i lepota zelenih parkova. Možda se zamak iz vaše mašte krije baš ovde.

Neki od lepših zamkova:

• Annevoie zamak i park
• Zamak - tvrđava Bouillon
• Zamak Attre
• Zamak Veves
• Zamak Lavaux-Ste-Anne

Hrana

Belgijanci su poznati kao gurmani, a njihova kuhinja kao „velika“, za razliku od drugih uz koje obično ide epitet „fina“. Takođe, i kvalitet i ukus ono je čime se ova kuhinja ponosi. Na stolu briselskih restorana najčešće ćete videti pomfrit i dagnje, jer oni spadaju u grupu omiljenih jela stanovnika Brisela. Pored toga, neizbežna je čaša nekog od mnogobrojnih piva, a kao dezert najčešće se konzumira belgijska čokolada.Brisel se može pohvaliti time da ima najbolju hranu u Evropi, a na nju je jak uticaj imala francuska i italijanska kuhinja.

Tipična belgijska jela koje možete probati u preko 2000 restorana širom Brisela su:

Moules-frites/Mossele-friet: sastoji se od školjki i pomfrita;

Konijn in geuze/lapin a la gueuze: ukoliko naručite ovo jelo dobićete zeca u sosu od geuze piva;

Stoemp: nećete se pokajati ni ako ovo jelo bude vaš izbor, jer ćete tada dobiti krompir pire sa raznovrsnim povrćem, koje se često služi sa kobasicom;

Vlaamse stoofkarbonaden: ovo jelo je flamanski goveđi paprikaš, ali ovde se uz njega umesto crnog vina služi pivo;

Paling in ’t groen/anguilles au vert: naručite ovo jelo i uživajte u ukusu jegulje u zelenom sosu od mešovitog bilja. Ovo jelo se služi toplo sa čipsom ili hlebom, a možete komad jegulje preliti limunovim sokom;

Pensen/Boudins: ljubitelji kobasice uživaće u ovom jelu, u kome se kobasica meša sa mrvicama hleba. Najčešće se jede sa krompirom ili sosom od jabuka, a može se jesti sirova, a može biti ispečena na roštilju;

Vafli: oni se obično jedu kao užina, a popularni su briselski (belgijanski) i liježanski vafli...

RADIONICA ČOKOLADE IZ 19. VEKA

Biti u Briselu, a ne probati čokoladu, to je kao da niste ni bili u Briselu. Obavezno posetite i radionicu Neuhaus, u kojoj se čokolada pravi od polovine 19. veka. Probajte i nadaleko čuvene vafle, koje možete upotpuniti svim slatkim što vam padne na pamet, od klasike kao što je nutela, preko raznih sladoleda do jagoda sa šlagom ili kombinacijom svega navedenog.

VIŠE OD HILJADU VRSTI PIVA

Belgijanci se hvale da imaju preko 1000 vrsti piva. U jednoj od ulica koje vode sa Grand placa naćićete prodavnicu u kojoj se, bar tako piše, prodaje 250 vrsti piva.

Teško je izbrojati, a još teže svako isprobati, pa ostaje da im verujemo. Ono što je sigurno je da će svako uspeti da pronađe pivo po svom ukusu, sa manje ili više alkohola, svetlo, tamno, gorko, slatko, kiselo, sa ukusom nekog voća...

Recept za noćni život i šoping

Noćni život u ovom gradu ne može se baš svrstati u rubriku "nezaboravno". Recept za uspešan izlazak sastoji se od sledećeg: izaći ranije u provod, najbolje prvo na večeru, sa ukusnim aperitivom i pivom, prošetati centrom do manjih klubova u kojima se često može naići na rok ili džez svirku, opustiti se i podeliti duh Balkana koji ste doneli sa sobom.

Pre nego što krenete put kuće, verovatno ćete poželeti da kupite neku stvarčicu za uspomenu. Cene garderobe, tehnike i kozmetike slične su cenama u drugim evropskim gradovima. Magnete sa simbolima grada možete naći već za dva evra, a ostali suveniri poput privezaka, majica i šolja kreću se od pet evra pa naviše.

Dok budete planirali kupovinu, imajte na umu da prodavnice i tržni centri u Briselu rade do 18h, eventualno 19h i da nedeljom uglavnom ne rade.

Dakle, ako ponesete sa sobom vedar duh, u prijateljskom Briselu vam sigurno neće biti dosadno, a uvek ćete biti siti i u dobroj formi. Ukusna hrana je na svakom koraku, duge šetnje su neizbežne, a mesta za uživanje je bezbroj.

Važni telefoni

•  Pozivni za Brisel: +32 2
•  Hitna pomoć: 100
•  Vatrogasci: 100
•  Policija: 101
•  Pan-evropski broj za hitne slučajeve: 112
•  Stopiranje kartice (ako vam je kreditna kartica ukradena ili izgubljena): 070 344 344
•  Dežurni lekar: 1307
•  Dežurna apoteka: 0900 10 500

Mane

Brisel, naravno, ima i svojih mana. Retko kada ćete biti u Briselu duže od tri dana, da bar jednom ne pokisnete, a neprekidno duva i „košava“.

Nemojte se iznenaditi ni kada u ulicama oko Grand placa vidite gomile kesa sa đubretom, kao i beskućnike koji spavaju u haustorima i na klupama. I to je slika Brisela, ali ona sigurno neće preokupirati vaše sećanje na „glavni grad“ Evrope.

ONLINE REZERVACIJE AVIO KARATA I HOTELA

Da online rezervišete avio kartu za planirano putovanje kliknite na Povoljne avio karte do Brisela(BRU).

Ukoliko plaćate kartu iz Srbije kliknite ovde.
Ako plaćate kartu van Srbije kliknite ovde.
Jako je bitno da budete registrovani na našem sajtu i da preko svog naloga radite rezervaciju ukoliko želite da da platite online karticom.

Na linku Hoteli u Briselu rezervišite smeštaj po najboljim cenama jer je u toku naša akcija sa portalom booking.com

Obezbeđujemo garantovano najniže cene avionskih karata i najbolji kvalitet usluge.