Kako se snaći u Cirihu
Cirih je ne samo najlepši grad Švajcarske već možda i celog sveta. Kada sam se odlučio za studije u inostranstvu, logičan izbor bio je Cirih, s obzirom da mi rođaci tamo žive. Oni su se navikli na kvalitet života kojim se tamo živi, ali za mene kao studenta iz Srbije to je bio šok koji ni danas ne mogu da prevaziđem. Cirih je jedna od najpopularnijih turističkih destinacija u Evropi, jer ima raznoliku i skoro beskrajnu turističku ponudu.
Cirih se nalazi na severozapadnom kraku Ciriškog jezera i najveći je grad neutralne Švajcarske. Zahvaljujući užurbanoj modernizaciji koju je omogućio razvoj bankarskog sektora posle Drugog svetskog rata, turizam Ciriha cveta. Godišnje imaju oko 2 miliona stranih gostiju. Aerodrom Kloten i Železnička stanica su najprometniji u zemlji.
Razlog za vrtoglavi rast Švajcarske i Ciriha je niska stopa poreza na dobit koja privlači velike strane kompanije i najveće svetske banke. Bankarski giganti su skoro svi od reda preselili svoja predstavništva u Cirih. Kada je novac počeo da pristiže, Švajcarci su uložili u razne razvojne centre i u Tehnički univerzitet u Cirihu, na kome i ja studiram.
Kada mi dođu gosti u posetu, prvo što zapaze je besprekoran sistem javnog prevoza. Nikome nije jasno kako je to moguće u Švajcarskoj, a nije moguće u Srbiji. Druga stvar koja upada u oči je takođe besprekorna čistoća i na kraju svi dođemo do zaključka da je u pitanju stanje svesti.
Cirih je poznat po kvalitetu života i kao najbogatiji grad u Evropi, ali prirodnih lepota i atrakcija ima na pretek. Grosminster je stara romanska crkva koja je poznata kao simbol ciriške reformacije i u njoj je Ulrih Cvingli, vođa švajcarske reformacije, proglašen narodnim sveštenikom. Frauminster je gotička crkva i bivši manastir čije prozore krase vitraži Marka Šagala. Švajcarski nacionalni muzej je najveći u zemlji i u njemu možete da se upoznate sa istorijom Švajcarske. Mogao bih ovako da nabrajam do sutra i nazad, jer stvarno ima mnogo mesta koja treba obići.
Neke od poznatih ličnosti koje su živele u Cirihu su Albert Ajnštajn, Georg Buhner, Džejms Džojs i Karl Gustav Jung.
Ciriški aerodrom Kloten ima svoju železničku stanicu, koja je odmah ispod check in-a u zoni 3. Kada dolazite linijom Beograd - Cirih pratite znake sa dolazaka, i lako je naći železnički terminal, a kolica za prtljag možete poneti skroz do same platforme železničke stanice. Vozovi do glavne železničke stanice u Cirihu (Hauptbahnhof) idu na svakih deset minuta tokom špica i skoro da je tako i van špica. Putovanje traje samo deset minuta. Postoje aparati za prodaju karata na stanici i osoblje odlično govori engleski i još nekoliko drugih jezika. Postoje i direktni vozovi sa aerodroma do nekoliko švajcarskih destinacija, uključujući Ženevu, Lozanu, Bazel i Bern.
Taksi stanice postoje ispred ulaza 1 i 2 i prosečna vožnja do grada košta 60 švajcarskih franaka. Pored fenomenalno organizovanog železničkog sistema, autobuski skoro i da ne postoji osim mini buseva koje imaju svi veći hoteli u Cirihu, a postoji i autobuski terminal za regionalne polaske.
Komentari (0)