Berlin – jedinstveni doživljaj kulturne raznolikosti

Jedan od tri grada države u Nemačkoj, Berlin kao prestonica najmoćnije evropske države od njenog ponovnog ujedinjenja 1990. godine zvučao je kao potpuni izazov. Grad koji je preživeo brojna stradanja danas je sedište svih važnijih nemačkih institucija i velikih korporacija, a njegovu burnu istoriju, naročito posle Drugog svetskog rata, prepoznali su umetnici i od njega načinili centar moderne svetske kulture i umetnosti.

Sa aerodroma do centra Berlina

Odlučili smo se za let avionom i prvo sa čime smo se susreli je precizan sistem javnog prevoza. Sve je organizovano u minut i polasci su česti. Bilo da slećete na Tegel ili Šonefeld, postoji aerodromski ekspresni voz, a postoje i regularne U-ban i S-ban linije. Berlin je podeljen u 3 zone (A, B i C) i  u njemu važi jedinstveni tarifni sistem za sve vrste prevoza uključujući autobuski i tramvajski tako da smo se svuda kretali sa lakoćom. Postoji nekoliko vrsti karata za prevoz, a možete kupiti i Berlin WelcomeCard koja vam omogućava i popuste za preko 170 muzeja i galerija. Najjeftinija autobuska karta u jednom pravcu iz zone C je 3.20€.

Pergamon muzej

Prijatelji i ja smo još u Srbiji rezervisali hotel i konačno se udobno smestili, pritom ne gubivši vreme. Odmah smo otišli u Pergamon muzej. U njemu se nalaze impresivni primerci arhitekture iz stare Grčke, Rima, Vavilona i sa Bliskog istoka koje su nemački arheolozi iskopavali iz tih područja. Masivnost ovih građevina rekonstruisanih od originalnih delova neće vas ostaviti ravnodušnim.

Zamak Šarlotenburg

Leti je Berlin posebno zanimljiv, time smo se i mi vodili. Na zapadu grada nalazi se grandiozni Šarlotenburg zamak u kome se može videti način života nekada vladajuće Pruske vlastele. Mnogi turisti i lokalno stanovništvo leti prave piknike u velikom parku ispred zamka, pa smo i mi zajedno sa njima uživali u raskoši Šarlotenburga.

Noćni život Berlina

Posle rušenja Berlinskog zida i ujedninjenja dve Nemačke, noćni život Berlina je eksplodirao. U zabačenim napuštenim zgradama bivših fabrika počeli su da niču klubovi u kojima je nastala tehno scena i osvojila prvo Veliku Britaniju, a zatim i ceo svet. Današnje žurke se dešavaju na neobičnim mestima, u vozovima podzemne železnice, u raznim napuštenim prostorima i foajeima zgrada sve dok se ne pojavi policija. Na mene lično najveći utisak ostavio je širok izbor svetlih i mutnih piva, koje nikada ranije nisam imao gde da probam.

Centar Berlina

Kada smo se već malo i navikli na Berlin i njegove ulice, rešili smo da prvi put prošetamo centrom grada. U njemu dominira Brandenburška kapija koja označava centar i ulaz u grad, severno od nje je Rajhstag sa novom grandioznom kupolom otvorenom za posetioce sa koje smo videli ceo Berlin i koja jedinstvenim sistemom ogledala reflektuje dnevnu svetlost ka sali za zasedanja nemačkih parlamenataraca. Rajhstag je direktno povezan sa zgradom Vlade Nemačke koja je preko puta i to velikim podzemnim prolazom, kroz koji možete i da prođete, ako se kao mi priključite nekoj od grupnih tura koje se organizuju svakih sat vremena. Zgrada administracije nemačke vlade deluje impozantno, ogromnih unutrašnjih površina koje deluju kao bulevari unutar zgrade i kompletno je zastakljene fasade da bi prosečan Nemac imao utisak transparentnosti vladavine u svojoj zemlji. Preko puta zgrade Vlade je dnevna rezidencija nemačkog kancelara.

Zapadno od Branderburške kapije je veliki park Tirgarten u kome vlada takva tišina da smo zaboravili da smo u centru grada. Kada nam je dosadio mir i kada smo krenuli put trga Potsdamer plac ispred nas je iznenada osvanuo Memorijal posvećen stradanju Jevreja u II Svetskom ratu. Zbog progona tokom rata, danas u Nemačkoj na svakom koraku možete naići na muzeje posvećene Jevrejima. Berlinski muzej svakako nudi emotivno i interaktivno putovanje kroz 2000 godina dugu istoriju Jevreja u Nemačkoj, a ne samo kroz dvanaestogodišnji teror kroz koji su prošli u nacističkoj Nemačkoj.

U Berlinu postoji dvanaest okruga od kojih smo neke i obišli. U Krojcbergu smo videli nekoliko od 20 berlinskih nacionalnih manjina. Samo mirisi njihovih nacionalnih kuhinja koji se šire ulicama ostaviće vas bez teksta. Takvu mešavinu retko ćete naći drugde na svetu, pa i ne treba da čudi zašto u glavnom gradu Nemačke ima čak 18500 nastanjenih Srba.